Jednom davno prije nekih tjedan dana, poslao sam Irvasu stranicu di možeš složit što voliš i manje voliš od igrica jer znam da su njemu uvijek zabavni ti popisi. Ubrzo nakon toga je stavio svoj popis na blog pa eto budem i ja. Popis je malo zbrzan, mogao sam ja to satima slagat ali nije mi to baš toliko zabavno. Ono što sam si stvarno dao truda bilo je da izbjegnem stavljati istu igru više puta jer bi mi inaće 60% popisa bio Streets of Rogue.
Meni je inaće teško reč jel mi nešto najbolje jer jako glupo mi je uspoređivati simulator letenja sa real time strategijom ili tetrisom. Jednostavno su mi neke stvari bolje za neki mood ili fazu života dok su mi druge bolje za drugi. Zapravo rijetko što od igara mi je bez veze osim eventualno sporta, a opet, na popisu mi je Kopanito. No da ne duljimo…
Moj popis
Da sad ne obrađujem svaku jebenu igru, budem spomenuo par stvari npr. Dune 1 i Star Control 2 sam već obradio kao omiljene igre jer su izišle kad sam imao 12 godina. Forgotten City je divna groundhog day avantura u (recimo) starom rimu iako tu je možda mogao biti i The Council. Što god vam ljudi pričali o We Happy Few, unatoč bugovima, igra je genijalna a humor je najbritanskiji humor kojeg je Kanada ikad proizvela. Shakedown Hawaii je pixelasti open world GTA klon ali igrate milijardera koji se pokušava nositi s modernim vremenima, meni je užasno duhovito al humor je neopisivo glup pa eto upozoreni ste. Millenia je zaboravljena svemirska igra gdje se možete slobodno kretati u četiri dimenzije tj. normalno putujete kroz vrijeme kao kroz prostor. Suludi koncept prepun genijalnih ideja, ali s jako nespretnom izvedbom. Retro me je mučilo jel to kao stara igra ili nova koja liči na staru al rekoh valjda nova pa sam stavio divan Gameboyski svemirski simulator Jitter koji je još u izradi, ali ako učine i pola toga što sam vidio u demu, bit će to naj bolja igrica.
Jes normalan ti šta to stavljaš?!?
Netko će me probat ubit jer sam stavio Plague Tale kao overrated ali meni je taj gameplay grozan. Nije da sam očekivao full hardcore imsim, ali sam očekivao bar nešto bježanja od trokuta i slobode kretanja no cijela igra je ko divovski quicktime event. Nije da je loša al zašto ljudi tolko svršavaju na nju, sam bog zna. Elite Dangerous nije “turn my brain off” zato što sam ja jako pametan nego zato što je igra odvratni grind pa jednom kad naučite letit, parkirat i generalno se ponašat u prometu, postanete autopilot s ciljem koji dostižete pred kraj nekog podcasta koj slušate dok letite prostranstvima svemira stvarne veličine u svojoj supermašini.
Za sve koji misle da mogu bolji popis
Gore sam stavio link al evo još jednom, no nemojte misliti da možete staviti ne znam kakvo čudo, najbolji popis je već netko složio i tu je:
