Noga Crne Mesije je naj opasnija noga u naj boljim igricama. Noga Crne mesije je uglavnom neobranjiva. Noga Crne Mesije je zastrašujuća. Noga Crne Mesije te može bacit u tri božje matere. Svaka igrica može postati bolja ako joj implementirate Nogu Crne mesije. Samo se postavlja jedno pitanje: Što je to Noga Crne Mesije?
Bila jednom jedna moč i jedna magija
Kakva je to priča ako ne počne skroz od Adama i Steve. U davnim 1980ima izišla je kompjuterska RPG igra zvana Might & Magic. Bio je to onaj klasični lažni 3D iz prvog lica inspiriran, naravno, dungeons&dragons stolnim RPG-om. Nudila se, za to doba, hrpa opcija, nelinearnih rješenja i milion nekih predmeta, čarolija, monstera i svega živog za igrača koji je vodio 6 avanturista da nađu tajnu Mister Joze i sve je bio obični fantasy sa skrivenim daškom SF-a kako to često biva u fantasyu starijeg kova koji nije opsjednut post-tolkienovskom “čarobna povijest s elfovima” logikom.
Igra je postala ogroman hit, posebno što je cijeli taj ne-linearni kaos s hrpom monstera i opcija napravio solo programer kroz tri godine. Nakon toga je izišlo hrpu nastavaka i bolesna količina spin-off igara (Crusaders of Might and Magic, Warriors of Might and Magic, Shifters of Might and Magic, bla bla bla) od kojih je cijeloj istočnoj Europi najdraži strateško/taktičko/istraživački Heroes of Might and Magic, posebno trojka. Ali tu nije sve stalo, Might and Magic je tražio nešto novo, nešto divlje.
Crna mesija
Sredinom 00ih ovog milenija, jedna tada relativno mala francuska gamedev firma Arkane Studios se taman oporavljala od Arx Fatalis kojeg kurca nisu prodali i propalog action-puzzle spin-offa igre Half Life 2 kojeg ih je Valve zamolio da više ne rade. Ali ništa nije propalo dok nije propalo, s Ubisoftom su dogovorili da svoju varijantu Source Enginea za ukleti nastavak Arx Fatalis prilagode za fensi franšizu Might & Magic i tako je crna mesija bila rođena.
Dark Messiah of Might and Magic stil igranja nije bio pretjerano smislen za ultra-high-tactical-nuke-fantasy Might&Magic svijet, ali je definitivno imao neki svoj bizarni šarm. Igrač je mogao levelati kombinirane abilitye prikladne nekom ratniku, čarobnjaku ili lopovu kako mu je što trebalo pa si mogo biti npr. čarobni lopov. Netko bi sad pitao “kako tu balans funkcionira?” i odgovor je “grozno”. Ali ono što je pomagalo i najgore optimiziranim likovima je to što stil nije bio klasični “ubij-kolji-spali-aaaa-smrt-smrt”, a max damage nije bio najbitnija stvar, nego se očekivalo da igrač koristi okoliš u svoju korist. Strijele su jače ako se ispucaju s visine. Ako se borite na nekim klimavim mostićima, začarobirate malo leda da grozno napravljen neprijateljski AI otkliže u provaliju. Hrpa stvari vrlo prigodno stoji na jednoj klimavoj dasci na koju je dovoljno kihnut da se sve sruši i razvali svakog tko je ispod. No najbolji element, koji je mnogim igračima i developerima promijenio način razmišljanja, bila je Noga Crne Mesije.
Noga Crne Mesije se rodila
Igrač je u Crnoj Mesiji, uz sve te moči i magije, imao vrlo bitan kick attack iliti šut nogom u jaja, poznatiji kao Noga Crne Mesije. Kick je davao mizeran damage, ali je mogao odbacit nečiji štit, mogao je šutnut protivnika u obližnji zid/provaliju/šiljke, mogao je neku bačvu/stolicu/šiljke šutnut u protivnika i tu opcije tek počinju. Sad se svatko s game development iskustvom vjerojatno pita “pa kak su to izveli da nije sve grozno zbagana fizika i random damage i sjebani ragdolling protivnika?” i to je najbolji dio, nisu!
Igra je zbagana do bola, AI je sjeban u glavu. Igru doslovno možeš zakočit da ju nemreš završit ako napraviš nešto užasno krivo ili te crna mesija krivo pogleda.
Kako je mladi španjolski developer Miguel Arroyo objasnio: Crna mesija je bio napaljeni, generički, linearni i nebalansirani kaos, ali je stvorio cijelu generaciju gamedeva inspiriranih tom igrom. Koga boli kurac što se igra može zbagat tolko da ju nemreš završit. Bitno je da imaš nogu. Tu jebenu nogu!!!
Ostavština te jebene noge
Noga Crne Mesije je primarno nastavila biti popularna u nekim od Arkane igara. Nedavno istovareni Deathloop ju je imao eto tako da ju ima za zajebanciju, iako je bila grozno nepotrebna, s obzirom na to da se igra svodi na snajpere, mitraljeze ili instakill nožem. Ali naravno da postoje hrpe ljudi koji su igrali to samo da mogu nogarit ekipu okolo.
Ono što je definitivno još velika stvar u takvim igrama jest i level design. U klasičnoj FPS klaoni komotno možeš imat praznu sobu i malo stepenica. Ako želiš igru koja koristi Nogu Crne Mesije do daske, svaka soba mora biti puna rupa, šiljaka, lako srušivih lustera, čudnih načina za penjanje i predmeta koje možeš kicknut nekom u glavu.
Samo da upozorim, odlučio sam odignorirati milijardu igara koje imaju neki wind spell, force push ili tako nešto. Tražio sam uglavnom nogu. I zapravo, da ne nabrajam neke hitiće, trudim se uglavnom nabrajati neke manje igre, često nedovršene.
Elderborn
Elderborn vizualno izgleda kao još jedna od milion igara inspiriranih sa Doom 2016, ali je zapravo slasher s mačovima, sjekirama i sl. te, naravno, ima i Nogu Crne Mesije. Kakva je sama igra? Hm, ne znam. Bila je nekih 2 ipo eura pa sam ju kupio na nekom kasno-ljetnom popustu i evo samo što ne zaigram. Mislim da je trenutno opet na takvom zimskom popustu pa i vi imate priliku kupit i ne zaigrat ju.
Shady Knight
Shady Knight je trenutno malo apstraktni demo koji, zgleda ko minecraft kojeg je netko provukao kroz nekakav AI filter, ali je bolesno akcion i užasno zabavan svakom tko voli tako nešto s malo više refleksa. U igri je mač vrlo jak, ali ga je lako potrošit, izgubit (posebno ak ga probaš nekom bacit u glavu i fulaš) ili zaboravit, ali većina situacija se relativno lako rješi kombiniranim bičem mjedenog grada i Nogom Crne Mesije. Ne, nebum pisal o biču mjedenog grada, snađite se. Ionak ste ga vjerojatno pobrali besplatno na Epicu.
To the hall of the mountain king
TtHotMK je vrlo rani demo domaće produkcije i ne znam što da mislim. S jedne strane, art je bazičan i ima ga jako malo, sve skupa je vidno nedovršeno, a cijela priča “ti ideš spasit svijet od Mister Joze nešto nešto” se svodi na otvoreno polje di se dva tima kolju kao da je u planu neki multiplayer, a ne čini se da jest. Ali opet, igra ima vrlo pristojan friendly/enemy AI, ima šiljke, bačve, attack/parry/block, ragdolling i, naravno, Nogu Crne Mesije. Igranje je jako zabavno pa ako volite igrat neke rane prototipove, ovaj je jedan od boljih na koje sam naletio možda i u životu.
Fortune’s Run
Fortune’s Run je igra koju sam već spominjao u Steam Next Fest članku i jako je čudna. S jedne strane, užasno je pikselasta i nepregledna, zapravo je tak nekak sve jednobojno ko da mrzi igrača i igračeve oči, ali zahvaljujući tome što je počela kao Star Wars mod za doom, ima sve živo čeg se možete sjetit iz modernih indie FPS-ova. Stealth, usporavanje vremena, snajpanje, wall jumps, odbijanje metaka katanom, run-crouch klizanje, Nogu Crne Mesije i mnoge druge stvari.
Teško mi je preporučati takvu smeđu pikseliziranu rugobu prema kojoj Hall of the Mountain King izgleda kao Far Cry 12, ali igra eto ima nešto genijalno, ako ste takvog ukusa.
En Garde!
Isto iz next fest članka, ali En Garde! je gotov, izdan i često na nekom popustu, tako da slobodno navalite. Ova igra je iz trećeg lica i iznenađujuće dobro radi s gamepadom pa ako je to nešto što volite u životu, žestoko preporučam. Od svih igara nabrojanih, ova je najviše onako šarena, karikirana, opuštena i duhovita. Borba s protivnicima je manje ispucavanje u šiljke, a više Princess Bride gdje mašete svojim rapierom i bacate košare na glavu španjolskih vojnika.
Sorceress
Gorenavedeni Miguel “Wabbaboy” Arroyo je spaljeni troll s interneta koji je krenuo učiti Unreal i s vremenom napravio luđačku igru koja kombinira metroidvanijski level design (ili dark souls level design, ako ste mlađi), first person combat s milion vrsta oružja (nedavno je dodao kubure), čarolije koje smrzavaju, pucaju struju, stvaraju balončiće u koje možete uletit vi ili protivnik da skačete pa se sve kombinira npr puknete balončić u protivnika, onda smrznete balončić i Nogom Crne Mesije ga sterate u pičku materinu. Nedavno je prošao Kickstarter kojem sam relativno ponosni backer. Mnogi ljubitejli ovakvih žanrova nisu sretni s igrom jer nije ekstremno nasilna, ali ti ljudi su debili. Blesavo animirane lutke s kojima se borite savršeno pašu uz sjebani AI, učestali ragdolling kad ih kickate posvuda te njihovo konstantno gubljenje oružja i traženje novog. Od svih navedenih, mislim da mi je ova stvarno omiljena. A vama? Odgovorite u komentarima koje nemamo.
Zaključak
Ako tražite naj bolju igricu, preporučam da u svakoj provjerite ima li Nogu Crne Mesije. Ako ste developer koji želi napraviti naj bolju igricu, preporučam da nikako ne stavljate Nogu Crne Mesije jer se većini developera to pokaže kao više muke nego koristi.